PRIČA 05: Skromnost (ni)je vrlina

 

Ceo svoj život, pokušavam čvrsto sa obe noge da stojim na zemlji. Da ne dozvoli da me ikakav uspeh ponese i da se zbog toga promenim, ili ne daj Bože da pristanem da se promenim zbog druge osobe. Da se razumemo na kompromis uvek rado pristajem, ali da se menjam u totalu to nikako. Prvenstveno bi pogazio svoje ja, pa onda svoje principe od kojih lako ne odstupam.

Pre nekih nedelju dana bio sam na razgovoru za posao u jednoj prestižnoj kompaniji u Apatinu. Mislio sam da razgovor teče u najboljem redu dok jelte čovek koji je predstavik komapnije nije rekao da sam skroman. I ajde prvo što sam pomislio skromnost je nešto što polako izumire, a i ponosan sam na tu svoju vrlinu. Kad ono preseče me rečenicom: „Više ne volim skromne ljude. Prestao sam da ih volim. Sada su aktuelni ovi krvoločni što privlače“. Trebalo mi je par trenutaka da dođem sebi i shvatim šta čovek reče, jer se tome nisam nadao. „Pazite, kada se stavi jasan cilj ispred mene, grebaću rukama i nogama da bi ga ostvario. Iskren da budem, pre bih kupio nešto od staloženih ljudi koji nekim svojim tempom pokušavaju da urade svoj posao, nego ove prenavalentne koje čak ni ne saslušam do kraja kada su tako naprasni“. Epilog razgovora – nisam dobio posao, možda su uzeli nekog krvoločnijeg. Ko zna.

Na  celu priču se nadovezala i Jelena Karleuša, ne nije bila prisutna na razgovoru, ne nisam u kontaktu sa njom, već je na sličnu temu pričala u jednom svom intervjuu. Kaže da za nju skromnost nije vrlina, i da je to osobina nesigurnih ljudi. Ispade po njenoj (ali izgleda i po mišljenju mnogih) da su skromni ljudi i nesigurni. Ne da se ne slažem sa tim, nego uvek imam odbrambeni stvav. Ako si skroman ne znači da nemaš velike želje, potrebe. Samo ih ne naglašavaš svako prilikom koja ti se pruži. Ne guraš sebe u prvi plan. Iz senke tih „krvoločnih“ možeš da uradiš više nego ovi što „iskaču iz frižidera“.

Svako dobije svoju priliku u životu, svojih pet minuta, svoju zvezdu na nebu. Nemojte dozvoliti da drugi utiču na vas, da budete kao svi. Biti drugačiji nije zločin. Budi pre svega svoj, ne popuštaj pod pritiskom sredine. Ako si skroman budi skroman, ako nisi jbg budi krvoločna životanja kojoj će zbog napadnosti svi reći „ne hvala“, nego „reci mi nešto više šta nudiš“. Ne budi još jedna kopija u nizu. Budite jedinstveni! 

PRIČA 04: Tatto lezbejka

U jednom periodu veoma su mi se počele sviđati tetovaže. Ne ovo moderno sviđanje, da imam tetovažu zbog toga što je svi imaju i da se time hvalim već sam zaista hteo jednu sa pravim značajem na neki deo svog tela. To je u početku bila samo ideja koju sam zadržao za sebe. Kako su dani prolazili a ja sve sigurniji u svoju odluku, želju sam podelio sa ostatkom svoje okoline.

Naravno, budući da dolazim iz malog mesta, koje je po mnogim pitanjima ajde da kažem ima „zatucano“ mišljenje i imaju neka stara shvatanja koja baš nemaju nameru da promene. Da se razumemo ja sam to radio na svom telu, ali ipak u tom periodu tražio sam dozvolu od roditelja, jer ono njihov reč je bila presudna.

Dobih ja na jedvite jade tu dozvolu (imam preosetljivu kožu pa je to bio najveći problem kako ću reagovati), najzanimljiviji od svega su mi bili kometari „savremene“ rodbine. „U naše vreme samo su se robijaši tetovirali. Hoćeš li da ljudi misle da si bio u zatvoru“. „To je ružno, samo škrabaš svoju kožu, možeš neku bolest navući“, glasili su da kažem pokušaji sa kojim me je rodbina pokušala odgovoriti od tetovaže.

Pokušaja je bilo previše, jedan od najsmešnijih pamtim i danas. Razgovor sa jednom od baba tekao je ovako:

- Čujem da ćeš da se tatoviraš?

- Da, tEtoviram se. Što?

- Pa jel znaš da to rade samo lezbejke?

- Molim? Kako bre lezbejke?

- To su oni što sam istim polom se vataju.

- Baba ne može lezbejka biti muško.

- Može, može gledala sam ja na televiziji!

- Dobro, može, ali svakako ću se tetovirati.

- Neka, tebi će govoriti vide one lezbejke za tatovažom!

Tada sam dobio slovo „M“ kao tetovažu. Simbolično slovo (ne, ne znači prvo slovo mog imena, nisam narcis). Pre nekih mesec-dva uradio sam drugu tetovažu, ovaj put reakcije su bile malo ublažene nego prvi put. Valjda kada uradim i treću svi se budu samo divili.

Tetovaža prvestveno treba da bude vaša odluka. Vaša želja, ne jer moda tako diktira, ne jer imaju svi pa hoću i ja. Tetovaža treba da ima značenje koje ćete prvestveno vi razumeti, jer šta druge briga šta znači koji simbol na vašoj koži. Kada budete sigurni da ste spremni za tetovažu i kada dobro odlučite šta želite, tj kako želite da ukrasite svoje telo – uradite to. Lepo kažu tri puta meri jedno seci ili tetoviraj u ovom slučaju.

PRIČA 03: Porno teletabis

Današnje vrednosti nemaju neku težinu. Kod mladih (čast izuzecima) svaka druga reč je psovka, a u mislima im je samo jedno - seks. Ne kažem da je loše misliti o tome, i da su oni baš u tim godinama kada im je samo to na pameti, ali ima mnogo više kvalitetnijih i vrednijih stvari na koje treba da se obrati pažnja, jer jednom kada vam prođe to neko „ludo“ vreme biće vam žao. Ali lepo kažu posle j**anja nema kajanja.

U moje tadašnje vreme (ne, nemam 100 godina) bilo je potpuno drugačije. Bilo je sramota kada neko sa tipa 15 godina otvoreno priča o seksu i svojim maštanjima. Ne znam možda je i do vaspitanja, ali znalo je kada možeš pričati o tome i najvažnije pred kim. Danas uopšte se ne bira trenutak kada će se neko nekome pohvaliti koga je opalio ili kome bi dala bez razmišljanja.

Da je stvar otišla u tri lepe govori i činjenica da kada započinješ vezu, prvo hoće da pogledaju kakva paket imaš u gaćama, pa ako se „seksualno složite“ onda počnu da razmišljaju o mogućoj vezi. Ovo je postala neka izopačena svakodnevnica koja sve više uzima maha. Ali nije da nema izuzetaka, samo ih treba pronaći u moru bluda i razvrata.

Ne kažem ni da smo mi tada bili cvećke (govorim tada jer sa svojih skoro 25 godina, mogu da uporedim vreme u kojem sa odrastao sa društvom i ovo današnje vreme u kojom odrastraju neke druge generacije). Poštovao se neki red, poštovali su se stariji, čak je bilo poštovanja međusobno. Danas je to bezobrazno otvoren pristup, da se u pojedinim situacijama osećaš zbunjeno, pa čak i neprijatno.

U naletu takvih „osećanja“ rešavalo se simuliranjem seksualnih odnosa. I dan danas se setim priče druga iz detinjstva. Naime simulirao je seks sa plišanom igračkom, koja je ni manje ni više bila teletabis, a ako me pamćenje dobro služi u pitanju je bio Lala (žuti teletabis, valjda sam pogodio ime i boju mrzi me da guglam). Čak ga je i to bila sramota da kaže, mogu da zamislim koliko bi mu teško bilo da kaže da je neku i „opalio“.

Danas ovi novi klinci nemaju potrebu za simuliranjem, jer im se prilika za seks ukazuje na svakom koraku. Čak i da nemaju „zvaničnu devojku“, tu su podavačice ljubavi koje se nalaze bukvalno na svakom ćošku, i to po pristupačnim cenama. Neka štede novac od užine pola nedelje i imaće još jedno iskustvo za prepričavanje. Ali opet kažem, drugačija vremena, drugačije razmišljanje, drugačije kućno vaspitanje.

Znam da se mnogi neće složiti po pitanju ovoga što sam naveo u tekstu, to je moje neko viđenje današnjice u poređenju sa periodom koji sam ja prošao. Tako da samo pamet u glavu, i naravno #PRAVDA ZA TELETABISE.

PRIČA 02: Zbogom, nije kraj

 

Gde ode ljubav kada pukne veza? Volim često da postavim to pitanje ovim „sveže“ slobodnim ljudima. Ako je ljubav postojala u vezi, da li ona jednostavno preko noći može da nestane ili je magičnim putem otišla na drugo mesto. E sada postoji i ona opcija da ste u vezi samo da biste rekli da imate nekoga, a posle raskida jednostavno vas boli kurac za dotičnu osobu koju ste već blokirali na svim društvenim mrežama i na koju baš u ovom trenutku bacate drvlje i kamenje. Ali ajde ipak da se posvetimo ovim emotivnim dušama.

Mazo = Kurvo

Ljubavi = Mentolu

Srce moje = Raspala droljo

Živote moj = Ne bi čudilo da si pederčina!

Siguran sam da vam je veoma poznata ova komparacija. Prvenstveno velika sam pristalica tepanja, ne znam zašto ali to mi se čini nekako posebnim, tvoj neki lični nadimak za osobu koju voliš. I sada, veza pukne, sve te lepe reči se pretvore u prostote, znači osobu kojoj ste tepali „Mazo“, sada joj tepate „Kurvo“, da li to raskid probudi u vama neku gorčinu ili?

Da li kada kažete zbogom odmah znači i kraj? Da li se pravite da ne poznajete tu osobu sa kojom ste delili dobro i zlo? Da li jednostavno izbrišete iz svog života taj neki određeni perio? Ne mogu da kažem da sam sa svim bivšim ljubavima u kontaktu, ali one koje su vredele su još uvek prisutne, na ovaj ili onaj način. Za mene lično, zbogom, nije kraj niti će ikada biti. Sva ta ljubav koja je postojala samo se prebacila u neki drugi vid ljubav, u vid prijateljstva ili čisto uzajamnog poštovanja.

Naravno sad dok budu čitali, mnogi će prevnuti očima, u fazonu „šta ovaj tupi“, ali to je zaista tako. Posebne su veze koje okonačaju zbog nekog trećeg i to je sasvim neka nova tema o kojoj nije reč u ovoj priči. Govorimo o zdravim vezama, u kojoj je pre svega vladala ljubav. Nije kraj kada odlučite staviti tačku na vezu, ne mora biti da zauvek završite sa dotičnom osobom, budite makar na „Zdravo – Zdravo“ odnosu. Jer sve i da hoćete da izbacite tu osobu iz svog života, sećanja i zajedničke uspomene vam to neće dozvoliti. Budite zahvalni za sve što ste prošli sa odabranom osobom, jer je to neka vrsta škole i opomena, da sledeći put budete pažljiviji ili odlučniji u određenim situacijama.

Svakako najteži period je posle raskida, kako preboleti, kako zaboraviti. Ne pokušavajte na silu da „zaboravite“ samo će vama teže biti, pustite da vreme odradi svoje. I ne očajavajte kada vas uhvati strah od novog početka. Možete i morate. Ne postoji lepši osećaj nego onaj kada podelite svoju sreću sa osobom koja vam znači i koja je uvek tu uz vas bez obzira na sve. Sam sam prošao kroz taj period – „Ostariću sa, sa 100 mačara oko sebe, kao matora baba iz Simpsonovih“. Nikada ne znate šta vas očekuje sledećeg minuta, sata, dana. Ko vas to očekuje iza sledećeg ćoška. Uživajte u životu i budite uvek spremni za novu ljubav. Srdačan pozdrav od zaljubljenog do ušiju autora!

PRIČA 01: Ništa lično

Poznanik. Po nekoj definiciji poznanik je osoba sa kojom imaš korektan odnos, neko sa kim si na ćao – ćao, neko za koga možeš reći da ga poznaješ. U svom životu sam sreo dosta osoba koje površno poznajem a za koje mogu reći da su mi drage. Iskreno, ne idu mi svi pod kapu, kao što je normalno, ne možeš sa svakim da razviješ odnos. Ništa na silu.

U današnje vreme ako ništa druga bar se lako možeš zeznuti kada su u pitanju pojedine osobe. Misliš da si „pročitao“ i doneo zaključak o dotičnoj osobi i da znaš kako kako da se postupaš sa istom, oni svojim postupkom ne da ti lupe šamar realnosti, nego boli danima. Verovatno kao i svi, tako i sam volim da znam na čemu. Kakav odnos da očekujem, kakvo će druženje biti, čisto da se zna kako da se postavim u takvim situacijama.

Za rođendan volim da dobijem originalne čestitke. Često priznajem i sam pošaljem ono obično „Srećan rođendan“, ali to se desi samo kada nemam neku posebnu inspiraciju. Uvek pošaljem malo detaljniju čestitku, gledam da budem duhovit koliko mi to odnos dozvoljava. Zadnju poruku koju sam poslao za rođendan bila je jednom „poznaniku“. Međutim odgovora nije bilo. Ajde dobro ni ja odmah ne odgovori na sve, nekada i sledeći dan sačekam, to je najmanji problem. U ovom slučaju prođe i par dana, pa ništa.

Slučajno na kafi sa društvom spomenemo rođendan, i tu se nađe neko ko nije čestitao, i pošalje poruku. Ja ne znam da li je poruka pre otišla ili je odgovor stigao. I naravno tu se nastavi neka njihova konverzacije. I sad naravno glupavo se osećaš, onako baš posrano, jer ništa loše nisi poželeo, samo si bio uljudan i čestitao dan kada se neko rodio.

Ne da mi đavo mira, moram da ispitam šta se dešava, pošaljem ja opet poruku, da vidimo jel smo nešto ljuti ili koji se vrag dešava. Međutim dobijam odgovor „U gužvi velikoj. Ništa lično. Ni jedna poruka nije dobila odgovor“. E sad možda bi i poverovao u celu tu zapakovanu priču koju sam unazad dobijao nekoliko puta, da nisam bio svedok momentalnom odgovaranju. U takvim situacijama dođeš do zaključka da je takvo poznanstvo, drugarstvo ako se to tako i moglo nazvati veliko govno.

I tako onda shvatiš koliki si ti zapravo debil koji pokušava sa svim da bude u konkretnim odnosima, a za uzvrat dobiješ „Ništa lično“. I kako onda biti dobar, kako sa svima pričati, kada to isto, ma barem upola ne dobiješ za uzvrat. Stavljam tu tačku na celu priču. Iliti u svom nekom novom stilu. Odjebi. Ništa lično!